Pre nego što se neka osoba usavrši u lemljenju, ona često pravi greške. Greške prilikom lemljenja su razne i u ovom tekstu ćemo vas upoznati sa njima.

Na slici 1 predstavljne su tipične greške kakvih sam se u praksi nagledao. Ovde vidite presek niza nožica jednog čipa koje su, sa izuzetkom nožice A koja je bez zamerke, pogrešno zalemljene, i to svaka na svoj način:

• A. Ispravan lem. Ovakav spoj treba da bude.
• B. Premalo tinola. Ovakav spoj je obično u prvom trenutku dovoljno dobar, bar koliko da prođe prvi test, ali posle dejstva mehaničke sile ili korozije počinje da pravi probleme.
• C. Nedovoljno zagrejan spoj nastaje kada se lemilica prerano skloni sa lemnog mesta, jer da je lemilica ostala samo trenutak duže, tinol bi lepo popunio prostor između zidova rupe i provodnika. Ovo je vrlo opasan spoj (inače poznat pod nazivom “hladan lem”), jer spolja liči na “pošteno” zalemljenu tačku, pa ga je prilikom vizuelne kontrole vrlo teško uočiti, a kad-tad se na tom mestu pojavljuje prelazni otpor ili prekid. Javlja se isključivo kao posledica žurbe, kad osoba koja Iemi želi da uštedi sekund vremena. Inače, ako prilikom traženja kvara na ploči ustanovite da naprezanjem i krivljenjem ploče uređaj možete da dovedete do toga da povremeno proradi, skoro je sigurno da se radi o hladnom lemu. U tom slučaju se pribegava ponovnom prelemljivanju svake lemne tačke na ploči.
• D. Lopticu od tinola na nekom lemnom mestu, sigurno je da se i tu radi o hladnom lemu, jer bez obzira što se nije štedeo tinol, ispod ovolike količine tinola može da postoji samo loš spoj. Da je tačka dobro i dovoljno dugo grejana, ova greška bi “evoluirala” u sledeci slucaj.
• E. Kapljica na strani komponente – očigledno se nije štedelo ni vreme, a ni tinol: toliko ga je bilo da je formirao kapljicu koja se ohladila na strani komponenata. Ovo nije loš spoj, ali je prvi problem što može da napravi kratak spoj sa susednom nožicom, a drugi što ce eventualni kritičar već na prvi pogled prepoznati početnika u lemljenju.
• F. Pregrejana tačka suviše toplom lemilicom ili predugim držanjem, kombinovanim sa preteranim pritiskom vrha lemilice na lemno mesto. Bakar se odlepio od baze vitroplasta, uz znatnu mogućnost da postoji prekid vodova. Prilično neprijatan problem, jer nikome ne prija saznanje da je uništio nešto tako značajno kao što je štampana pločica. Tim pre što ako bacate pločicu, bacate i sve komponente koje su na njoj.
• G. Kratki spojevi između dve lemne tačke ili lemne tačke i obližnjeg voda često se prave nepažljivim lemljenjem, bez dovoljno osvetljenja ili koncentracije. Manja je mogućnost da će se ovo dogoditi ako je vrh lemilice dobro oblikovan.
• H. Nezalemljen spoj – možda se čudite što ovo potpuno svrstavam u greške lemljenja, ali je ovo svakako najčešća greška koja se javlja u praksi. Na ploči na kojoj ima preko hiljadu lemnih tačaka uvek će se naći i poneka preskočena, i to po pravilu na samom kraju niza nožica. Zato posle završenog lemljenja treba obavezno krenuti u kontrolu cele ploče.

Kontrola polemljene ploče

U ovom poslu lupa je vrlo pogodna, ne samo zato što se kroz nju vidi više, već i zbog toga što kroz nju ne možete da obuhvatite celu ploču jednim pogledom – lupa vas prisiljava da ploču skenirate deo po deo. Slobodno preterajte u vizuelnoj kontroli svake lemne tačke i ne praštajte sebi nepreciznost u lemljenju. Mnogo toga se vidi ako štampanu ploču postavite između snažnog izvora svetla i vašeg oka i kroz malu ali jaku lupu, sasvim izbliza, pogledate lemno mesto.