Lemljenje je zanatski deo posla, ali je važno ovladati tim zanatom kao što je Mikelandjelu bilo važno da, pre nego što napravi sva svoja remek dela, nauči kako da čekićem udari dleto i da pritom mermer pukne tačno tamo gde treba.

Svaki elektroničar može da ispriča svoju priču na temu kako i kojim redosledom treba lemiti, ali najbolje je da, pre nego što tu priču saslušate, pogledate rezultate rada te osobe. Ako na svojim reprezentativnim uređajima ima previše brljotina ili, što je još gore, uopšte nema reprezentativnih uređaja, bolje je da savet zatražite od nekog drugog.

Pogledajte sliku 1. Ako ste dešnjak, lemilicu držite u desnoj ruci, a tinol žicu u levoj. Vrh lemilice naslonite na lemno mesto tako da dodiruje i provodni obruč oko rupe na štampanoj ploči i metalni vrh komponente koji se lemi. Odmah potom prislonite tinol žicu na tačku koja predstavlja tromeđu vrha lemilice, metalnog sloja pločice i lemnog vrha komponente. Ako je lemilica dobro zagrejana i ako su lemne površine čiste, vrh tinola će se trenutno istopiti i, zahvaljujući adheziji, početi da obuhvata sve metalne površine. Bez prekida nastavite da uvodite tinol i, kad ste procenili da je dovoljno, sklonite tinol žicu ulevo i nastavite da držite lemilicu na istom mestu još oko jedne sekunde. Posle toga uklonite lemilicu nagore i, bar na početku lemljenja, procenite kvalitet urađenog posla: ohlađeni i oformljeni tinol treba da ima oblik kao na nožici koja je na slici 2.

Ovde je predstavljen presek, i vidi se da je tinol prošao kroz celu rupu i formirao se u obliku kupe (ili nešto slično tome) i na strani komponenata, suprotno od strane koja je lemljena (to je i odgovor na pitanje zašto tako dugo držite lemilicu na lemnoj tački). Ako to nije slučaj, verovatno je problem nastao zbog lošeg tinola, zamašcenih ili oksidiranih lemnih površina ili nedovljno zagrejane lemilice.

Slika 3 prikazuje detalj uređaja koji sam izradio. Lepo se vide lemne tačke koje nikad neće praviti probleme u radu uređaja, ali i jedna koja nije baš bez zamerke: na nožici na čipu u centru slike ne vidi se tinol, verovatno u toku lemljenja nisam doveo dovoljno tinola ili sam bio nestrpljiv pa lemilica nije odstajala dovoljno dugo na tom mestu. To ne znači da ovde ne postoji spoj, ali ako ikada neko lemno mesto na ploči popusti, kladim se da će to biti baš ovo.

Sledeće pitanje verovatno će biti koliko tačno tinola treba rastopiti na jednom lemnom mestu. Strogo pravilo, iskazano u milimetrima, ne postoji, jer sve zavisi od debljine tinol žice, prečnika rupe u štampanj pločici, prečnika lemnog ostrvca oko rupe i debljine metalnog provodnika koji se lemi. Najbolje je da probate i onda pogledate obe strane lemnog mesta. Lako ćete proceniti šta je dobro, a to već znači da ćete imati neko iskustvo.

Postoji jedna specifičnost sa kojom se početnici teško mire. To je osobina hemikalija koje se nalaze u osi tinol žice da deluju samo u prvom trenutku, kad se tinol rastapa, a posle hlađenja postaju neaktivne za sva vremena. Ove hemikalije su neophodne, jer je lemljenje bez njih nemoguće, ali ako stvar nije uspela iz prvog pokušaja (recimo, ako tinol nije u celosti obuhvatio lemne površine) ništa nećemo popraviti samo lemilicom, bez svežeg tinola. U slučaju da ga je već previše na lemnom mestu, bolje je ukloniti ga pomoću vakum pumpice pa ponoviti stvar od početka.

Videćete da su posle lemljenja na ploči oko lemnih tačaka ostala mala ostrvca od hemikalija iz tinola. Ako vam deluju ružno, možete ih obrisati krpicom ili četkicom umočenom u alkohol ili apotekarski benzin, ali ih možete i ostaviti – ne smetaju.

Redosled lemljenja komponenti

Pošto pločica u toku lemljenja leži naopako, korisno je podeliti komponente u grupe po visini, pa prvo lemiti najnižu grupu i ici postupno ka najvišoj, jer jedino tako će sve komponente pre lemljenja moći da se oslone na površinu stola, bez opasnosti da neka od njih ispadne.

Dakle, prvo diode, pa otpornici, integrisana kola i na kraju delovi koji stoje vertikalno, kao što su tranzistori i elektrolitski kondenzatori. Dobra je praksa da se na svakoj komponenti najpre zalemi samo po jedna tačka, da se onda pločica okrene (sad već nema opasnosti da će nešto ispasti) i izvrši još jedna kontrola i eventualno doterivanje položaja, jer se često događa da čipovi nisu dobro priljubljeni uz pločicu.

Sa posebnom pažnjom treba proveriti da li je svaki deo na pravom mestu i da li je dobro orijentisan; čak i profesionalcima se događa da okrenu naopako čip, diodu ili elektrolitski kondenzator! Tek kada je i ta kontrola završena i eventualne greške ispravljene, nastavlja se sa lemljenjem.