Tekstovi u kategoriji Elektronika
Stek kod PIC mikrokontrolera je ograničene veličine i ne može se njime direktno manipulisati. Na programeru je da proveri da se nije desilo prekoračenje u maksimalnoj dubina steka. Graf poziva funkcija je obezbeđen od strane linkera, pri generisanju MAP fajla, i prikazuje nivo steka, pri svakom pozivu funkcije.
Bolova algebra kao osnovni jezik računara poznaje samo dve različite vrednosti: tačno i netačno. Neophodna veličina promenljivih za prikazivanje ovih podaka iznosi samo 1 bit. U ovom tekstu objasnićemo potrebu za bit promenljivima i kako je to rešeno u nekim C kompajlerima za mikrokontrolere.
Višestruka reprezentacija brojeva u različitim brojnim sistemima dovodi do potrebe da se na jednoznačan način da do znanja u kom brojnom sistemu je broj zapisan. Da li se konstanta zapisana kao 21 posmatra kao short long unsign ili kao double tip podataka u programu? Odgovor ćete pronaći u nastavku teksta.
Neki brojni sistemi imaju prednost nad drugim brojnim sistemima. Da bi smo bili u mogućnosti da koristimo prednosti svih brojnih sistema, mora postojati način da se izvrši konverzija predstave broja iz jednog brojnog sistema u drugi.
Predstava brojeva u binarnom brojnom sistemu je neuobičajena i nepraktička, a broj u decimalnom brojnom sistemu se ne može na jednostavan način konvertovati u binarni. Neophodno je pronaći neku predstavu brojeva između ova dva brojna sistema, koja će zadovoljiti sledeće uslove: konvertovanje u binarni sistem mora biti jednostavno kao i izvođenje aritmetičkih operacija. Reprezentacije brojevnih sistema koje zadovoljavaju ove uslove su oktalni i heksadecimalni brojni sistemi. Oba ova dva brojna sistema pripadaju grupi pozicionih brojnih sistema.
Binarni brojni sistem spada u kategoriju pozicionih brojnih sistema i koristi se za predstavljanje numeričkih vrednosti u elektronskim sistemima. Prvi ga je definisao u današnjem obliku i počeo primenjivati Lajbnic (Gottfried Wilhelm Leibniz 1646.-1716.) u 17. veku, mada postoje saznanja da je u drugačijem obliku bio poznat pre 4000 godina u konfučijanstvu. Danas je široko rasprostranjen zbog upotrebe u digitalnoj tehnici koja okružuje svakog modernog čoveka.
Moderni računarski sistemi ne predstavljaju numeričke vrednosti korišćenjem decimalnog brojnog sistema na koji je smo navikli u svakodnevnom životu. Da bi smo razumeli ograničenja računarske aritmetike moramo najpre razumeti na koje se načine brojevi mogu predstaviti i kako se to vrši u računaru.
Jedan od jednostavnih načina merenja struje jednosmernog motora je pomoću šant otpornika. Princip je baziran na merenju napona na šant otporniku i upoređivajnem istog sa referentnim naponom koji se dalje obrađuje digitalnim kolima koje mogu izazvati ukidajne struje motora ako ona pređe nedozvoljenu vrednost.
Prekidačka pogonska kola sa PWM kontrolom struje su široko korišćena u upravljanju motorima zato što daju najbolje performanse. U takvim kolima važno je precizno meriti struju opterećenja. Postoji više načina merenja struje: merenje preko strujnog mernog transformatora, korišćenjem Holovog efekta, pomoću ugrađenog mosfeta i mernim šant otpornikom.
Pri kočenju motora, zbog energije nagomilane u induktivnosti i inerciji rotora, postojaće još određeno vreme izvesna struja. Ova struja disipira snagu u elementima H-mosta. Stoga se i na osnovu struje kočenja vrši izbor elemenata H-mosta.