Prilikom izbora jednomernog motora potrebno je okvirno poznavati neke osobine pogonske mašine. U ovom tekstu kao primer pogonske mašine uzet je robot koji se pokreće sa dva pogosnska točka i osnanja se na jedan omdirekcioni točak, stoga potrebno je poznavati osobine kao što su masa robota, prečnik točka i dr.
Pri izboru jednosmenog motora potrebno je voditi računa o tempearaturi namotaja pri određenom opterećenju kako ne bi došlo do pregorevanja i trajnog uništenja istih. Zagrevanje zavisi od električne otpormnosti namotaja motora. Što je otpornost veća raste disipacija. Porastom opterećenja vratila raste temperatura motora.
Bitan faktor pri proračunu jednosmernog motora su gubici (mehanički gubici, gubici u gvožđu i gubici u bakru) koji se manifestuju zagrevanjem motora. Odnos uložene i korisne snagu se može izraziti preko koeficijenta korisnog dejstva (stepen iskorišćenja). Porastom momenta raste i stepen iskorišćenja.
Jedan od ključnih parametara svakog motora je mehanička izlazna snaga koju motor može da oslobodi na svom vratilu od koje zavisi koliko snažan i gabaritan mehanički skop će moći da pokrene. Kod realne karakteristike snaga približno linearno raste sa porastom momenta.
Prilikom izbora jednomernog motora potrebno je poznavati maksimalnu brzinu obrtanja vratila motora i oblik njene krive u zavisnosti od momenta (mehanička karakteristika). Za crtanje krive se koriste dve krajnje tačke: brzina bez opterećenja kada je moment nula i momenta prigušenja kada je brzina nula.
Funkcija struje u zavisnosti od momenta prikazuje da što više struje teče kroz motor to će se proizvesti veći moment. Koeficijent zavisnosti struje i momenta naziva se konstantna momenta. Ova funkcija je linearna i crta se pomoću dve tačke struja bez opterećenja i struja pri startovanju.
Jednačine ustaljenog stanja motora za jednosmernu struju sa stalnim magnetom umesto statorskog namotaja sledi direktno iz matematičkog modela jednosmernog motora. U ustaljenom stanju sve promenljive su konstantne, tako da su delovi koji predstavljaju diferenciranje jednaki …
Jednosmerni motori spadaju u rotacione električne mašine kod kojih se vrši pretvaranje električne u mehaničku energiju rotacionog kretanja. Pripadaju dvopobudnim sistemima, jer imaju dva namota, statorski i rotorski. Kada se namoti priključe na izvor napona kroz njih će se uspostaviti tok struje.
Princip rada jednosmernog motora se zasniva na dejstvu Lorencove sile F na rotorski namotaj kroz koji protiče struja jačine I i koja se nalazi u magnetnom polju jačine B. Lorencova sila stvara obrtno kretanje rotorskog namotaja i iznosi F=ILB, gde je L dužina rotorskog namotaja normalnog na pravac vektora magnetne indukcije.
HEDL 5540 je digitalni inkrementalni enkoder optičkog tipa koji se može koristiti u kombinaciji sa motorom MAXON RE 35. Daje 500 impulsa za pun krug obrtaja vratila. Poseduje kanale A, B i indeks I za detekciju smera obrtanja. Napon napajanja enkodera iznosi 5V dok se izlazna struja po signalu kreće u opsegu od -20mA do 20mA.
Pridružite nam se u evropskoj Noći istraživača u petak, 25. septembra i obezbedite sebi sjajan provod sa istrazivačima!
U okviru novogodišnjeg naučnopopularnog programa, uz nove ”Elemente” i CPN tribinu o sreći, Centar za promociju nauke u centru Beograda predstavlja naučnopopularnu atrakciju – Naučni kamion. Od 23. do 27. decembra, ispred Skupštine grada Beograda, …
Šema prikazuje elektroniku koja se nalazi u LED sijalicama na 230V. Princip rada je prilično jednostavan. C1 spušta napon i ograničava struju na nekih 12mA. Grec ispravlja napon u jednosmerni. C2 ublažava struju kod paljenja …
Inženjerski poslovi